Kako da u 5 koraka postanete Srbija.

(Vodič za zemlje Unija Raznih Vrsta)

Čudna vremena.

Vazda čudna. Brat na brata. Snajka na starog svata. Politika - strip izlagan u nastavcima u nekim od lokalnih novina, u kojima novina skoro nikad i da nema. Zabavno? Ne baš. Ne „Alan Ford“ stripovi, recimo, nego neki niskobudzetni. Ajd što su niskobudzetni, nego dosadni, priprosti.

Kako kući? –Sve po starom.

Ubio se zbog manjka u kasi.

Obesio se jer nije imao para za lekove.

Starletizacija i radovi na putu Beograd – Niš u toku.

Stanija ima novu tetovažu na unutrašnjoj strani desne butine, gore – levo.

Studenti štrajkuju.

Zvuči poznato?

Evo jednog dugoročnog razvojnog plana za zemlje poznate nam Unije koje još nisu ispunile uslove za globalnu srbadizaciju, ali su kandidati:

Korak 1: Dezinfekcija, dezinsekcija,deratizacija; Mija, Ceca, Seka, Cvija.

          Objašnjenje: Pobiti nedužnu čeljad. Dužnu i krivu pustiti van rešetaka, i to ne samo na slobodu, nego u javnost, u novine, televizijske programe. Po mogućstvu im podići spomenik/binu/oranizovati koncert.

Korak 2: Starletizacija.

                Poreklo: latinsko. Starleta, -ae, femininum. Od reči star, što znači zastareo, usporen u razvoju, i reči let, što znači lebdeti u vazduhu, koristeći krila ili veštačka pomagala; neprizemljenost, odvojenost od zemlje. Muški rod imenice: starletus, -i, masculinum. Upotreba: Error! Page 404 not found.

RTS (Vesti u pola osam): Globalna Stanijazacija (od reči/pojave Stanija) se širi neverovatnom brzinom. Epidemiološki zavodi još uvek istražuju izvor ove opake i nezaustavive bolesti. Simptomi: dugi crni/plavi (po izboru) kosni umeci, veštičji špic-notki i obavezno telefon (onaj  sa jabukom, da se vidi pri fotografisanju u toaletima lokalnih bifea) po kome se gorepomenutim špicovima s mukom lupa i ubada; mešanje u politiku; poznavanje biljnog i životinjskog sveta (ORO!).

Korak 3: Gastarbajterizacija.

U Njemaćku il’ u Beć da odem Bog da me vidi.

1. a)      Otići u stranu zemlju.
2. b)      Napraviti novu frizuru. Šiška na stranu obavezno included.
3. c)       Kupiti malo bolju odeću.
4. d)      Vratiti se i prošetati novine gradom.

= uspeh zagarantovan.

Korak 4: Umotati se zastavom i otpevati „Bože pravde“ + otići u crkvu za Vaskrs i Božić. Ovako ne mora. Ali za praznike obavezno kupiti i zapaliti 50 sveća. Vera na kilo. Još malo pa nestalo.

Korak 5: Zaboraviti da smo svi odnekud izbegli, da smo svi u Nešto Bolje nekad bežali i sa prekorom „Onim Smrdljivim Sirijcima“ naplatiti u autobusu kartu od Beograda do Subotice 250 eura.

Dodatne aktivnosti: ukrasti saobraćajnu tablu „Subotica“ i negde kod Leskovca je zabiti pored puta. Jer šta zna Sirijac.

Bonus Koraci za Napredne: Opsovati.

Muški, kočijaški, lepo, punih ustiju i punog srca. Majku/sestru/seme/državu/dete u detetu, po izboru.

Srbija.

Rakija. Lepe žene. Bregović. Glavni grad: Beli Grad. Predsednik: Toma Diploma. Populacija: 7,186,862 (excluding Kosovo, kaže Wikipedia). Javna ličnost godine: Stanija. Najveća ptica: Oro.

Dobrodošli!

P.S. Da se razumemo, jedva čekam da se vratim i budem dete-seljače sa brda, jedem avar i punjene paprike, idem na izbore da crtam note i Čiča Gliše po glasačkim listićima i idem nedeljom ujutru u crkvu. Ne razumem Bečlije, njihove uštogljene i mirišljave javne toalete, vozove koji ne kasne, (još gore: LjUDE koji ne kasne), život bez belog hleba i sve te odlaske u teatre subotom popodne. Dođoh, videh, vratih se plačući. Drugo, na ovim stranskim jezicima u tuđini pričam samo o Đokoviću, Jankovićevoj, Andriću/Miljkoviću/Ćopiću/Dučiću/Nišvilu/Egzitu/Filmskim susretima i Horskim svečanostima. Ovako, među svojima, mogu da lajem. J

Druga vrsta osećaja koja vlada ispitnoročnim periodom: Njeno veličanstvo - Nostalgija. J

  Ovaj tekst sam iskopala među nekim dragim slikama iz perioda studentskog života u Austriji, a deo o problemu sa izbeglicama je naknadno našao mesto ovde. Nažalost, malo toga se menja. I čini mi se, situacija sve više izmiče kontroli. Mišljenje se ima tek da se „ima“, prodaju se duše u bescenje, rat je tih, ali je tu.

       Poneki borac dobije svoju dozu izvrgavanja ruglu, jer šta ko ima tu da se bori, kad smo svi jadni (!?). I, još omiljenije: Da li se neko borio za mene kada je trebalo?!

Ništa ne znače ovi moji redovi. Ja sam samo student i nastavnik i sopran u par horova i ćerka i prijateljica i devojka i ko mene šta pita. Ja se pitam. Ja pričam.

            Ćutati i okretati glavu problemu je lakše od suočavanja i koprcanja.

A umaram se. 

I otići ću.

Kao i svi.

Nisam puno tražila.

Imala sam šta da dam.

Zašto pričam?

Zato što je studirati i raditi istovremeno za neke od nas jedina opcija. 

Zato što je to NEMOGUĆE preživeti bez (u boljem slučaju, blažih) poremećaja psihičkog zdravlja, bez kofeina na litre, cigareta, propalih veza, izlizanih živaca.

Jer se od stipendije od 8 600 NE MOŽE živeti, gospodo draga.
(Ne vičem, uplašena sam.)

Jer imamo obzira prema svojim roditeljima. 

Kakvi god da su, gde god da su, koliko god da su delom odgovorni i za Tomu i za Vučka i za koještarije razne - naši su. I valja skinuti im se sa grbače. Što pre.

Svaka grbača ima svoj rok trajanja.

Pričam. Jer volim svoju zemlju, jer želim da baš tu, gde sam rođena, svoja gnezda nazivam "domom". Jer želim da se osećam kao kod svoje kuće.

Jer mi je ovde dom.

Ne znam je li nada ili vapaj, 

iskreno,
Vaša 

AK


29.9.2015.

Novi Sad