Crveni nosevi i cirkuske šatre.

https://www.youtube.com/watch?v=0OHX_PA25Ok

Pitam se cesto
poslednjih dana
zasto ljudi kupuju pistolje
i zasto se onomatopeja
na engleskom
pise tako smesno:

ONOMATOPOEIA.


Pitam se isto kako to
neko
ostavi nekog
ko cvet
i ne pita posle
ni gde je ni sta je.
Ja sam jednom zgazila
jedan maslacak
u petom razredu
i jos se pitam
sta je s njim bilo.


Pitam se jos
i kako nastaje duga
u kapi rose
i sta ce biti s koalama
kada ih jos manje bude bilo
i sta ce biti sa decom
koja se rode
sama od sebe,
neplanirano.


Jer, ima takve dece,
znate,
trikove vole
i cirkuske satre.
"Greske" ih zovu.

Pitam se jos
kako to
vole ljudi da se namrace
i da celo nebo
od sebe smrace
i idu tako
namrgodjeni
i ljuti
kroz svet,
spustaju roletne,
ne slusaju muziku,
ne citaju pohvale,
vec sede i po cituljama pljuju.

Pitam se isto
zasto se, na primer,
casa bas casom zove,
a ne, na primer,
vododrzalica.


Pitam se isto kako to
ptice mogu da lete
kako i gde im volja,
a ljudska dusa
puna je smeca,
lazi, znoja i gnoja.

Pitam se kako to neko
lepotu drugome uzme
bez po muke i bez po stida.

I kako je to
normalno
da majka samo na zrtvu
i nista drugo
osudjena bude.
I kako su to deca za sve, pobogu, kriva.

Pitam se kako
protivotrove pretrpanim
sanjarijama
smisliti.
Sila zaglupljuje.






Pitam se kako, onda,
ako ne silno i (su)ludo
voleti,
(su)ludo raditi,
(su)ludo ziveti.

I snovi su nam zagadjeni.
I njive su nam suve.
Duse otrcane, ofucane.
Ko dusi tumaramo satrama..

Crvene noseve,
gospodo draga!
Dajte, dajte i trube,
sarene trake,
dresirane mecke
i pokretne sarene tamnice!


"Vi možda shvatate:
bio sam tu
da vam prstom na usni napišem osmeh
i na trepavicama suzu u isti mah.

Bio sam razapeta čelična žica
između bivših koji sve lepo veruju

i budućih koji u svemu traže trik.

Hoću da čujem taj aplauz
kojim ste dlanove raskrvarili
pod ogromnim šatorima neba

naduvenim od riđih vetrova što oluju obećavaju.

Cirkusi su bili moja najveća ljubav

i moj najveći patriotizam,

i rađao sam se kad su ginuli,

a umro kad vaskrsavaju.

A vi se nasmejte

kad spuste u raku velikog klovna

i njegove nerazumljive svetove

umorne od životnog šegačenja."

Pitam se kako

se narod klovnova boji, 

a sami smo pajaci

na pokretnoj traci, 

u pokretnim tamnicama, 

svako sa svojom tackom nastupa.

Crvene noseve, 

braco, dajte.

Poslednjem vojvodi Vojvodine hvala na beskrajnoj inspiraciji.

AK,
U Nisu,
o Preobrazenju,
19.8.2016.