Vrati mi kolačiće.

Vrati mi kolačiće!

Hej, čuješ li?
Vrati ih, nisu za tebe.

Kažeš, ne sviđa ti se glazura.
Neka, meni je dobra.
Ne, ne možeš "samo da probaš".

Vrati mi kolačiće,
dugo sam pekla
i u fil dodavala rendane čokolade.
Ne, nisu na prodaju.


Vrati mi moje kolačiće,
sve, do jednog!
Vrati mi, nije ni trebalo da ti pokažem gde su.


Vrati ih, sve ih vrati.
Što si ih ispipao tim svojim alavim, prljavim rukama?
Sad ne mogu ništa više s njima.
Vrati ih u kutiju, sve do jednog.


Slušaj ti, alavi stvore!
Ništa nije ovde na prodaju!
Skini taj osmeh šimpanze,
znamo se.
Nemaš ti osmeha u sebi.
A baš na osmehu i tim kolačima moje su kuće nikle,
biblioteke,
radne sobe,
klaviri, boje,
teretane...
To su mi temelji, vrati sad lepo sve na svoje mesto.

S tobom su, čudo moje lepo,
rasli i bolovali svi,
kad tebe zaboli ručica,
armija podrške, ko beli jastuci sa svih strana,
podmetnu se, da tebe ne zaboli.
Gde god da padneš-mekano ti!
Crnilo moje ludo,
padala sama na sve strane, na beton, staklo, na igle,
i ni za san jastuke nisam imala.
Ali sam pekla kolače.
Mutila, dodavala, oduzimala, posipala, pekla.
I ja sam ti ih dala.
I ti si ih gricnuo.
I nisu ti se dopali.


Ajde, ja zatvaram oči, okrećem se,
idem da prošetam.
Kad se vratim, neka svi budu poređani u kutiju,
onako kako sam ih ja na početku složila.
Ili, neka,
samo ostavi,
složiću ja.


"Gotovo sad", kažeš?
Vrati ih, vrati ih odmah.
Ne mogu da pravim nove.
Ne mogu sve ispočetka.
Vrati ih, makar i gricnute.
Zakrpiću.


Ne boj se, čudo.
Ostavi kolače i idi.
Neću ti pisati,
neću te pitati ništa.
Neću krasti oblake,
neću pričati s kišom,
neću se utkati u sitna tkanja,
neću ti se zavući u džepove,
neću ti reći da te volim.
Ostavi kolače, tu, na sto, tako nagriznute, i idi.

Zakrpiću.



Inspired by: http://opusteno.rs/knjizevni-kutak-f21/vrati-mi-moje-krpice-vasko-popa-t18883.html

A.K.
22. oktobar, 2016.