Reflections.

Konacno nedelja.
Dan za refleksiju, crkvu, kafu, osvrtanje i planove.
I vece za palacinke. Dolaze Nikola, Miljana i Natasa da pravimo palacinke i druzimo se.
Sasa je na Zlatiboru, pa sam sama.
Protekli radni dani bili su mi jako brzi i naporni, pa je tek ovo prepodne bilo vremena za "prazan hod" i razmisljanje. Koracam Novim Sadom, Zmaj Jovinom ulicom, osecam spokoj, odlucnost, pripadanje. Ne Novom Sadu, ne Sasi, nego sebi. Tacno sam u toj nekoj saglasnosti sa sobom, a to nisam dugo, ako sam i ikad, osetila.

Ne znam tacno sta mi se desava, ali nesto nemam ni potrebu da sada to saznajem.
Disem duboko.
Vazduh ispred mene je cist.
I zaista posmatram svaki dolazeci dan kao neko svoje malo dete, koje zavisi, nuzno zavisi od mene, i bice bas onakvo kako ga ja usmerim. Naravno, u odredjenim trenucima se svaki od dana moze malo otrgnuti kontroli, ali ni to ne treba da me brine. Svakako je kontrola dosta precenjena.

Znam 10 stvari o sebi koje su sigurno istinite:

• imam 24 godine
• zaljubljena sam
• radim kao nastavnica u skoli
• dobro pevam
• volim kafu i lepe sveske
• volim bozicne filmove i atmosferu
• puno radim
• diplomirala sam prosle godine
• bavim se afazijom
• zovem se Aleksandra, a moj alterego je Kristina (ko zna - zna).

Ovih deset stvari ne zavisi ni od koga, promenljive su samo ukoliko ja odlucim da ih menjam, ili se promene po prirodi stvari (godine).

Znam i 10 stvari o svetu koje su istinite:

• zimi je hladno, leti je toplo, na nasoj hemisferi
• zdravlje je najvaznije
• voda, caj i kafa su nezamenljivi napici
• dobro se dobrim vraca, ali ponekad
• lepa rec i gvozdena vrata otvara, al isto ponekad
• ko rano rani - dve srece grabi, e, ovo uvek
• decaci ce uvek biti decaci
• lepa kosa-lepa zena-srecna zena
• nauka moze spasiti svet
• muzika ga vec spasava

Sve ostalo - od briga, do problema, preko proslosti, neispunjenih zelja, slomljenih srca - prolazno je, potrosno, gotovo neprimetno, i smesno je, i glupo, sve vreme biti fokusiran na toi
Ne volim svrstavanje, ali jedno je neizbezno - definitivno pripadam grupi ljudi koja nekako nikako nije zadovoljna, a i kada jeste, nekako nadje nacina da se oko necega brine.
I to zamara.
Odmara me nalazenje hobija koji nemaju ama bas nikakve veze sa mojom strukom, kao na primer - slikanje, ili dizajn, ili moda.

Shvatila sam da su mi sidra jako vazni dogadjaji koje sam prozivela sazrevajuci, i kroz koje sam sazrela dozivljavajuci ih.
To su neki momenti sa zasedanja Evropskom parlamenta (John Lenon - Imagine, John Denver - Leaving on a jet plane), Stokholm, Hala Hibrokajen, Con te partiro, Finska, SOlun i sombrero sa Majom, neke svadbe, neke sahrane, Moskva sa horom, kao i prvi naucni skupovi u ovom gradu, odlazak na kliniku u Novom Sadu, objavljivanje knjige pre 10ak godina, Nova Godina u "Aromi" na Zlatiboru...

Kad je to sve ovo prestalo da bude vazno?
I kako to da se tako lako sklizne u crnilo?

Atina, Novi Sad
13.11.2016.