Ljudi vole.

Ljudi vole
kad je po njihovom
kad su slike šarene i lepe
kad se pije dobra kafa
ljudi ne vole surovost,
a odabiri su surovi
ili su loši.

Ljudi vole kad im kažete da su lepi
i treba to da im kažete
i kad jesu i kad nisu
jer ljudi tada cvetaju,
a cveće je lepo.
Ljudi ne vole iskrenost,
iskrenost vodi u promenu,
u odabir,
u novo.
Ljude plaši Novo.


Ljudi vole kad se priča o bašti
ili novom nameštaju
ljudi ne vole smrt
razvode i prevare
a život i jeste
taj niz smrti, razvoda i prevara,
ako ćemo iskreno,
a nećemo.
Jer iskreno žulja guzicu.


Ljudi vole
priče o budućnosti
koja nikad neće doći
tako kako su je osmislili
ali vole da pričaju
jer nada hrani maštu
a mašta je nužna
kad se u laži živi.


Ljudi vole da se vidi da im je lepo
i da im u životu sve potaman ide
ljudi vole da im kažete da ih volite
više no ikoga pre
a svi znamo
da taj Iko Pre nema ni zamenu, ni penale, ni produžetak.


Ljudi vole cveće i priče o bojama kose.
Ljudi ne vole bolest.
Ljudi ne vole problem.
Ljudi vole šareno, ljudi vole udobno,
i da eto, malo duže ostanu u krevetu.

Ljudi vole udobno,
mekane jastuke,
lagane padove,
udobne brushaltere,
lažne osmehe,
konformizam
i  priču o cveću uz vino.
Jer cveće pamti,  a vino ćuti.


Ljudi vole
da čuju
da sve će biti OKEJ
iako neće
i da čuju da će se sve
jednom isplatiti
a svi znamo da neće.


Ja, eto, uopšte ne volim brushaltere,
i kad lupam o pod,
volim da to činim bez jastuka,
i volim novo,
i bojim ga se.

Zato berem cveće,
pa ga zalivam,
veštački održavam u životu,
onda se malo kajem što sam ga nabrala,
pa malo plačem,
pa malo pijem kafu,
i ispričam vinu sve
svake treće subote u mesecu.

Ljudi vole da ih
vole
ljudi vole
da ih mole,
te volim
i molim,
pa se posle
malo kajem
što volim
i molim.

Ljudi vole sve iz kreveta.
Imam vesti za ljude iz kreveta:
iz kreveta se ne menja svet.
A svetu treba promena.