Lakša nozi tuđa čizma.

I svi ce o vama znati bolje nego vi.
I svi ce znati sta je za vas bolje od vas samih.
I svako ce bolje umeti da nosi vasu haljinu i vase kravate od vas samih.

Nauci, nauci da tihujes.
Nauci da dozvolis da te nema uvek i svuda.
Taj koji je uvek i svuda - nije nigde.
Taj koji sve zeli i voli - ne zeli i ne voli nista.
Raspeti izmedju brzine sveta koja nam ne prilici i sopstvenih zelja - nestajemo, u metroima, kancelarijama, kaficima.


I svi ce znati da vas dusebrizno potapsu po ramenu kad za to dodje vreme.
I svi ce umeti da se na sva usta ponose vama kad postignete ono sto je svima dopadljivo.

I ne opustaj se. Nikad. Tako su nas ucili. Mene barem.
Stanje ofsajdne koncentracije i opustene budnosti mora da prevladava.

I danas je sve na izvolte! I cast, i moral, i intima, i rutine, i ciljevi. Sve je javno. Sami se nudimo. Sve je jasno.
I onda posle djavo kriv kad nase ciple ponese neko bolje od nas samih.

S godinama pocinjes da uvidjas polako koliko se ljudi boje samoce, boje tihovanja, boje da u toj pauzi za kafu ne izgovore ama bas nista. Nauceni smo da blebecemo, da po svaku cenu ispunimo vreme i prostor, sobom, samima sobom.

Koliko bismo postedeli svet zatrovanosti da smo samo malo vise cutali.


"Moja majka je govorila da me momci neće poštovati, ako ne izigravam kako je mene "teško dobiti"

1. Iznad svega nemoj biti obična,
2. Svet je pun grabežljivaca  - jedite brže."

Odrasli u vremenu u kome ili grabis - ili te nema, nauceni smo da je tisina losa, opasna. Grabimo i kad ne treba.
Bijemo tudje bitke.
Uglavnom svako svaciju.
Pretvorile su nas bitke u statue koje na komandu reaguju i klimaju glavom "jer tako mora".

A uz sve to - treba poneti sa sobom i misao o tome kako neko drugi tako lako nosi svoje cizmice na cvetice, i kako mu je staza posuta bombonama, te kako taj neko mora da bi lagano poneo i ove vase, olovne, vojnicke cizme za blato i mulj.

Bas bi bilo dobro, za promenu, malo cutati. Ne misliti previse. Ni o mulju, ni o cizmama. Narocito ne o tudjim.
Sakriti se od sveta i ispod nekog drveta, u tisini, dosanjati snove.
Nek blesavci misle
da mogu u
vasim cizmama
pregaziti svet.


Filozof,
27.3.2017.
Novi Sad