Preouozbiljili smo se.

Uobrazilje odraslog života uzeše nam dušu dečačku i noge čergara, prestajemo da lutamo, libimo se da pitamo, ispitamo, opipamo, kažemo.

Porasli smo u suzdržane kaktuse, pa bodlje držimo u nekom džaku, a i dalje bodemo.
Od prirode se ne može pobeći.

Umislili da smo nešto shvatili, jurimo pre posla (kakvog?) da platimo račune (kome?), i za pauzu nemamo vremena.
Utrenirano klimanje glavama postaje nam hobi, profesija i poziv.
Zaboravili smo na instikt, arhetip divljine koji leži u nama svima i igru.

MA ON JE LUD! ON JE LUDAK!

Veselim se kad me ludom zovu.
U staroj rimskoj kulturi, pojavila se reč ludus (u množini - ludi), a znači igra, utakmica, sport, trening.
I sve što se kao sport i trening posmatra - može voditi samo i isključivo u igru i takmičenje sa samim sobom.
I studije, i posao, i plaćanje računa, i ljubavni odnos.
Onog trenutka kad se element igre izgubi - u ćorsokaku smo, malom, smrdljivom, kolektivnom.

Igrajte se!
Pa šta ako je ponedeljak!
<3

Hvala Anki na arhetipskoj inspiraciji, Univerzumu i Jungu i pluskvamperfektu od sinoć. <3
(čitajte: http://portalmladi.com/gledanje-u-caj )

13/3/17
Kasnim sa svime u ćivotu jer sam se previše igrala i kajem se nula posto poz.
:*