Fidel Kastro, sataraš i mačka.
Ovo uopše neće biti priča o Kastru, ali avaj.
Neće biti ni laka, ali znamo se. ;)
Fidel Kastro me jedne nedelje popodne odveo do istraživanja komunizma. Fašizam sam odavno iščitala i fašisti su uvek svuda i sa njima samo bahato. Kastro je bio politički vođa Kube i učinio je da Kuba bude prva komunistička zemlja Zapada. Nedelja je popodne, prepodne sam bila u crkvi, pa na pijaci, skuvala drugi staraš u životu, i sad mi se slažu po bojama upaljač, cigarete i labelo i istražujem komunizam.
Možda istražujem komunizam jer sam u podsvesti mala petokraka komunistkinja ustvari.
Možda istražujem komunizam zato što treba da pišem master, a ne piše mi se.
Možda istražujem komunizam jer me mrzi da operem sudove.
Možda istražujem komunizam jer nisam sigurna da li sam u pravu što sam jednog ostavila, a ni zašto je onaj drugi ostavio mene.
Možda istražujem komunizam jer sam baš dokona.
Možda istražujem komunizam jer su potrvđene sve moje unutrašnje glasine da nisam mogla u disfunkcionalnijoj sredini da odrastem.
Možda istražujem komunizam jer mi otac više nije živ.
Možda istražujem komunizam jer mi se smučilo.
Mačka mi je celo popodne u krilu.
To nešto znači.
To s mačkom uvek nešto znači.
Znači da se sve moje "ja" polako stapaju u tu jednu mnogostranu. Volim je, konačno.
I mačku i sebe tu mnogostranu.
Sa zvučnika ide Oliver Dragojević - Dva put sam umra.
Pobila sam sumnje, skoro sve.
Evo, umem da skuvam supu.
Čak i sataraš.
Evo, živim svoj san.
Evo, odrezala sam sa sebe meso koje je moralo da ode.
Evo, radim.
Evo, i dalje se obrazujem.
Evo.
Mislim da poslednji put nekome nešto dokazujem, izlistavam, objašnjavam.
Mislim da je komunizam skroz ok kad o njemu čitaš, a boje paklice cigareta, upaljača i labela se slažu.
Sve se složilo.
Evo, ipak sam se održala.
Evo, ljudi me (vidi čuda!) čak i vole.
Vidi, vidi, nisam ja tako rasturena.
I nisam debela.
I nisam sama.
Ne slušam te više.
Ne slušam kritike.
Kroz ove vode moram sama, ali moje su, i vode i noge. Ako ne mogu nogama, smisliću neka peraja, nešto.
Komunizam, fašisti, rasturena deca i nesabrani roditelji su sasvim ok.
Sasvim ok kad su daleko.
Mačke su najbolje.
Sataraš sam super spremila.
Kao i sve ostalo što sam "pospremila" po sebi i životu.
Ide to.
Jedini zaista isplativ doživotni rad je rad na sebi.
Svako ko radi na sebi prirodno postavlja sebi (i ne nužno samo svome predivnome Sebi) mnoštvo pitanja. Evo mojih. Konačno, tu su ne kao štit, ne da bih vam pokazala koliko sam super, ne kao transparent "gledajte me, gledajte me!", nego da, ako ima bilo ko još na svetu (a vazda da) kome se karte baš nešto čudno dele, da zna da čudnim podelama nikad kraja, i da ih svi, s vremena na vreme, imamo. Često čujem da smo mi, "nove" generacije, rođene u pogrešno vreme, a da je Ono vreme kad su Oni bili rođeni bilo pravo.
E crvc.
Apsolutno se ne slažem. Ne mislim ni da ćemo ga ispraviti, ali nije pogrešno. Baš je takvo kakvo treba da bude.
U svetu bez oslonca lako je skrenuti u pogrešnu ulicu na raskrsnici.
U svetu gde su vredne stvari srozane i izvrnute ruglu, a roditelji nestvarno preplašeni nemaštinom, lako je biti rastureno dete. Čak i sa 20, 30, 50.
Baš je važno na vreme to uočiti i reagovati.
Jer, ako se ne raguje na to što su nas roditelji od milošte zvali glupacima, monstrumima, debeljanima, pa onda kad se ne operu sudovi dreknuli NIŠTA U ŽIVOTU NE UMEŠ SAM/SAMA, pa kad se dobije prva dvojka ETO ZA ŠTA SAM SE JA BORIO, pa kad se slučajno slomi vaza JA SAM SVE SVOJE DAO, A KAKO MI VRAČAŠ, pa da ne ulazim u istinske grozote, dovoljno je i ovo za ovu nedelju popone... ako se na to ne reaguje na vreme, a mi, pritom, slabi, ljudski slabi, dolazimo u situaciju da posustanemo. I sad više ne pristajem na to da je "TO NORMALNO", da je "BATINA IZ RAJA IZAŠLA", da su "SVI TAKO", da su i vas starije roditelji "ISTO TAKO; PA VAM NIŠTA NE FALI". Vidim koliko nam svima "ništa ne fali".
Fali, bome.
I to fali debelo.
Nečije posustajanje se odražava u predavanju lošim, jeftinim, niskim oblicima zabave (čisto da se omađijaju i skrenu misli), te opijatima i narkoticima (pritom ne mislim na klasična mladalačka okupljanja danas gde se provuče po koji dzoint i miks nekih glupih alkohola, već na situacije gde se ovome pribegava kako bi se pobeglo iz stvarnosti, realnosti, kože).
Sa druge strane, neko će se realizovati u hiperproduktivnu mašinu koja sve radi kako treba, te sve radi odlično, svima je Majka Tereza i Dobri Samarićanin.
Čak mi se čini da je ovo drugo gore.
Nedostatak ljubavi, u kome god obliku, uvek i nužno vodi u raspad.
Ulogu roditelja nekada u našem životu preuzimaju prijatelji, tiho, skoro nevidljivo, ali neopozivo čvrsto i iskreno. To su onda krila, peraja, magična prašina ona za letenje i sve ostalo, zovite to kako želite.
Čovek koji nije bio mažen i pažen neće znati kako da mazi i pazi.
Ili će mu trebati BAŠ PUNO podrške i vremena da nauči.
Devojčice kojima nikada niste rekli da su lepe i da slobodno mogu biti i direktorke banaka, Jordana, svemira, a ne samo kasirke i učiteljice (samo da naglasim da sam ja obe ove dve), te devojčice nikad neće postati slatke lepe lepršave devojke u belim pantalonama iz reklama za uloške. Ili će im trebati BAŠ PUNO maženja i paženja ovih iz prethodnog pasusa da to postignu.
Da bismo odrasli u funkcionalna bića koja se udružuju u prirodne i produktivne zajednice, moramo prvo dosta individualnog posla da odradimo. Olakšajmo si. Radimo to na vreme. Svako pod svojim krovom, najpre fizičkim, a onda - još važnije, duhovnim.
Svima pod okriljem mog duhovnog krova,
koji vi ponajviše držite da ne padne.
<3
Ljubi vas i voli vaš Fidel Kastro, sataraš majstor.
Novi Sad
29.7.2018.
Neće biti ni laka, ali znamo se. ;)
Fidel Kastro me jedne nedelje popodne odveo do istraživanja komunizma. Fašizam sam odavno iščitala i fašisti su uvek svuda i sa njima samo bahato. Kastro je bio politički vođa Kube i učinio je da Kuba bude prva komunistička zemlja Zapada. Nedelja je popodne, prepodne sam bila u crkvi, pa na pijaci, skuvala drugi staraš u životu, i sad mi se slažu po bojama upaljač, cigarete i labelo i istražujem komunizam.
Možda istražujem komunizam jer sam u podsvesti mala petokraka komunistkinja ustvari.
Možda istražujem komunizam zato što treba da pišem master, a ne piše mi se.
Možda istražujem komunizam jer me mrzi da operem sudove.
Možda istražujem komunizam jer nisam sigurna da li sam u pravu što sam jednog ostavila, a ni zašto je onaj drugi ostavio mene.
Možda istražujem komunizam jer sam baš dokona.
Možda istražujem komunizam jer su potrvđene sve moje unutrašnje glasine da nisam mogla u disfunkcionalnijoj sredini da odrastem.
Možda istražujem komunizam jer mi otac više nije živ.
Možda istražujem komunizam jer mi se smučilo.
Mačka mi je celo popodne u krilu.
To nešto znači.
To s mačkom uvek nešto znači.
Znači da se sve moje "ja" polako stapaju u tu jednu mnogostranu. Volim je, konačno.
I mačku i sebe tu mnogostranu.
Sa zvučnika ide Oliver Dragojević - Dva put sam umra.
Pobila sam sumnje, skoro sve.
Evo, umem da skuvam supu.
Čak i sataraš.
Evo, živim svoj san.
Evo, odrezala sam sa sebe meso koje je moralo da ode.
Evo, radim.
Evo, i dalje se obrazujem.
Evo.
Mislim da poslednji put nekome nešto dokazujem, izlistavam, objašnjavam.
Mislim da je komunizam skroz ok kad o njemu čitaš, a boje paklice cigareta, upaljača i labela se slažu.
Sve se složilo.
Evo, ipak sam se održala.
Evo, ljudi me (vidi čuda!) čak i vole.
Vidi, vidi, nisam ja tako rasturena.
I nisam debela.
I nisam sama.
Ne slušam te više.
Ne slušam kritike.
Kroz ove vode moram sama, ali moje su, i vode i noge. Ako ne mogu nogama, smisliću neka peraja, nešto.
Komunizam, fašisti, rasturena deca i nesabrani roditelji su sasvim ok.
Sasvim ok kad su daleko.
Mačke su najbolje.
Sataraš sam super spremila.
Kao i sve ostalo što sam "pospremila" po sebi i životu.
Ide to.
Jedini zaista isplativ doživotni rad je rad na sebi.
Svako ko radi na sebi prirodno postavlja sebi (i ne nužno samo svome predivnome Sebi) mnoštvo pitanja. Evo mojih. Konačno, tu su ne kao štit, ne da bih vam pokazala koliko sam super, ne kao transparent "gledajte me, gledajte me!", nego da, ako ima bilo ko još na svetu (a vazda da) kome se karte baš nešto čudno dele, da zna da čudnim podelama nikad kraja, i da ih svi, s vremena na vreme, imamo. Često čujem da smo mi, "nove" generacije, rođene u pogrešno vreme, a da je Ono vreme kad su Oni bili rođeni bilo pravo.
E crvc.
Apsolutno se ne slažem. Ne mislim ni da ćemo ga ispraviti, ali nije pogrešno. Baš je takvo kakvo treba da bude.
U svetu bez oslonca lako je skrenuti u pogrešnu ulicu na raskrsnici.
U svetu gde su vredne stvari srozane i izvrnute ruglu, a roditelji nestvarno preplašeni nemaštinom, lako je biti rastureno dete. Čak i sa 20, 30, 50.
Baš je važno na vreme to uočiti i reagovati.
Jer, ako se ne raguje na to što su nas roditelji od milošte zvali glupacima, monstrumima, debeljanima, pa onda kad se ne operu sudovi dreknuli NIŠTA U ŽIVOTU NE UMEŠ SAM/SAMA, pa kad se dobije prva dvojka ETO ZA ŠTA SAM SE JA BORIO, pa kad se slučajno slomi vaza JA SAM SVE SVOJE DAO, A KAKO MI VRAČAŠ, pa da ne ulazim u istinske grozote, dovoljno je i ovo za ovu nedelju popone... ako se na to ne reaguje na vreme, a mi, pritom, slabi, ljudski slabi, dolazimo u situaciju da posustanemo. I sad više ne pristajem na to da je "TO NORMALNO", da je "BATINA IZ RAJA IZAŠLA", da su "SVI TAKO", da su i vas starije roditelji "ISTO TAKO; PA VAM NIŠTA NE FALI". Vidim koliko nam svima "ništa ne fali".
Fali, bome.
I to fali debelo.
Nečije posustajanje se odražava u predavanju lošim, jeftinim, niskim oblicima zabave (čisto da se omađijaju i skrenu misli), te opijatima i narkoticima (pritom ne mislim na klasična mladalačka okupljanja danas gde se provuče po koji dzoint i miks nekih glupih alkohola, već na situacije gde se ovome pribegava kako bi se pobeglo iz stvarnosti, realnosti, kože).
Sa druge strane, neko će se realizovati u hiperproduktivnu mašinu koja sve radi kako treba, te sve radi odlično, svima je Majka Tereza i Dobri Samarićanin.
Čak mi se čini da je ovo drugo gore.
Nedostatak ljubavi, u kome god obliku, uvek i nužno vodi u raspad.
Ulogu roditelja nekada u našem životu preuzimaju prijatelji, tiho, skoro nevidljivo, ali neopozivo čvrsto i iskreno. To su onda krila, peraja, magična prašina ona za letenje i sve ostalo, zovite to kako želite.
Čovek koji nije bio mažen i pažen neće znati kako da mazi i pazi.
Ili će mu trebati BAŠ PUNO podrške i vremena da nauči.
Devojčice kojima nikada niste rekli da su lepe i da slobodno mogu biti i direktorke banaka, Jordana, svemira, a ne samo kasirke i učiteljice (samo da naglasim da sam ja obe ove dve), te devojčice nikad neće postati slatke lepe lepršave devojke u belim pantalonama iz reklama za uloške. Ili će im trebati BAŠ PUNO maženja i paženja ovih iz prethodnog pasusa da to postignu.
Da bismo odrasli u funkcionalna bića koja se udružuju u prirodne i produktivne zajednice, moramo prvo dosta individualnog posla da odradimo. Olakšajmo si. Radimo to na vreme. Svako pod svojim krovom, najpre fizičkim, a onda - još važnije, duhovnim.
Svima pod okriljem mog duhovnog krova,
koji vi ponajviše držite da ne padne.
<3
Ljubi vas i voli vaš Fidel Kastro, sataraš majstor.
Novi Sad
29.7.2018.
💖
ОдговориИзбриши❤❤
ОдговориИзбриши