Ima i ovih dana.
Ide ona sevdalinka..."Ima dana...kada ne znam šta da radim."
Danas nije taj dan.
Itekako znam i šta i kako i koliko treba da radim, pošto samo jednu pravu brigu imam u životu trenutno, a to je da završim svoju tezu. Ništa od toga ni danas. Dobrodošli u par redova toka svesti, pitko povezane nebuloze i jedan moj miran dan.
Danas sam sišla do prodavnice da kupim sladoled. Posle pola sata PMS je odradio svoje, te resih da odem i do kraja ulice, gde se na uglu nalazi super mesto sa nekim besnim sladoledima, krofnama i čudima, poštosam odlučil da ću i to pojesti. Vraćam se u stan i, naravno, sretnem istog kasira koji se našalio sa mnom pola sata pre ovog sladoled - incidenta (dok sam kupovala svoj samački sladoled u prodavnici ispred zgrade).
Prvi put je rekao: "Opa, sad necemo hranu za macku, je li?"
Sada: "Komsinice, znam ja i bolji način da se zabavite."
Naravno, svi oni znaju način, te da prospu foru, a ni pod tackom razno ne misleći da me on konkretno zabavi (ajde, momčino, izvoli zabavi me), nego tako, u teoriji.
Mrzim teoriju.
Osim teoriju jezika i muzike. I filozofije. I književnosti i umetnosti.
Hm. Mozda me baš zato komšiluk zna kao hrana-za-mačke-i-beli-ma
cho-sladoled komšinicu.
Ma kaj god.
Može mi se.
I ovi dani su ok.
I to što sam prethodnih desetak PRESPAVLA.
Ne, zaista, ustajala u 16 h popodne.
Zvaćemo ovih deset dana bjuti-slip nedelja. Bjuti-slip 10 dana. A sad sam lepša stvarno, nula podočnjaka i bubuljica. I da, plava sam. Kosa mi je plava. Odmah me krenulo.
Zaključak do sada: treba da čitam manje knjiga, više vrtim repićem, trebalo je ranije da se ofarbam i manje da volim svoju mačku. Barem javno. Ne moraju baš svi u mojoj i tri paralelne ulice (kasiri, kasirke, sladoleddžije, radnici na trafikama, službenici u Pošti) da znaju da se mačka zove Toma (sad ide čuveni nastavak ...iako je žensko, da ima 6 meseci, da voli granule i sataraš, da ga šetam na povocu, da je putovao do Niša i nazad... I tako dalje.
Danas nisam ništa posebno pametno (niti glupo) uradila (primećujem kako mi s godinama treba sve manje neizvessnosti iadrenalina da bi mi bilo zabavno, imam manje potrebe da javno iznosim svoje mišljenje, te me manje interesuje i tuđe, i čini mi se da je to sazrevanje; lepo je).
Za danas je dosta da sručim na papir barem jednu listu. Ekspert sam u pisanju listi.
Na primer, za danas je tu lista STVARI koje volim:
1. Ljubičasti lak za nokte.
2. Sladoled.
3. Moj stan.
4. Šank u stanu.
5. Mačka. (nisi stvar volim te)
6. Da svakog dana saznam nešto novo.
7. Da otkrivam nove vrste muzike i nove izvođače.
8. Naučni članci.
9. Anatomija mozga.
10. Ploče.
11. Sinatra.
12. Cigarete (ojooj cigareteeeee)
13. Sve vrste kafa i čajeva.
14. Knjige (ne baš bestseleri).
15. Beograd.
16. Šeširi (sve vrste).
17. Kad se šetam bez odeće.
18. Priručnik iz ruskog što sam dovukla iz Moskve.
19. Moskva.
20. Slatkiši.
22. Leptir-mašne.
23. Pruge.
Dosta za danas.
Sasvim običan dan.
30.7.2018.
Danas nije taj dan.
Itekako znam i šta i kako i koliko treba da radim, pošto samo jednu pravu brigu imam u životu trenutno, a to je da završim svoju tezu. Ništa od toga ni danas. Dobrodošli u par redova toka svesti, pitko povezane nebuloze i jedan moj miran dan.
Danas sam sišla do prodavnice da kupim sladoled. Posle pola sata PMS je odradio svoje, te resih da odem i do kraja ulice, gde se na uglu nalazi super mesto sa nekim besnim sladoledima, krofnama i čudima, poštosam odlučil da ću i to pojesti. Vraćam se u stan i, naravno, sretnem istog kasira koji se našalio sa mnom pola sata pre ovog sladoled - incidenta (dok sam kupovala svoj samački sladoled u prodavnici ispred zgrade).
Prvi put je rekao: "Opa, sad necemo hranu za macku, je li?"
Sada: "Komsinice, znam ja i bolji način da se zabavite."
Naravno, svi oni znaju način, te da prospu foru, a ni pod tackom razno ne misleći da me on konkretno zabavi (ajde, momčino, izvoli zabavi me), nego tako, u teoriji.
Mrzim teoriju.
Osim teoriju jezika i muzike. I filozofije. I književnosti i umetnosti.
Hm. Mozda me baš zato komšiluk zna kao hrana-za-mačke-i-beli-ma
cho-sladoled komšinicu.
Ma kaj god.
Može mi se.
I ovi dani su ok.
I to što sam prethodnih desetak PRESPAVLA.
Ne, zaista, ustajala u 16 h popodne.
Zvaćemo ovih deset dana bjuti-slip nedelja. Bjuti-slip 10 dana. A sad sam lepša stvarno, nula podočnjaka i bubuljica. I da, plava sam. Kosa mi je plava. Odmah me krenulo.
Zaključak do sada: treba da čitam manje knjiga, više vrtim repićem, trebalo je ranije da se ofarbam i manje da volim svoju mačku. Barem javno. Ne moraju baš svi u mojoj i tri paralelne ulice (kasiri, kasirke, sladoleddžije, radnici na trafikama, službenici u Pošti) da znaju da se mačka zove Toma (sad ide čuveni nastavak ...iako je žensko, da ima 6 meseci, da voli granule i sataraš, da ga šetam na povocu, da je putovao do Niša i nazad... I tako dalje.
Danas nisam ništa posebno pametno (niti glupo) uradila (primećujem kako mi s godinama treba sve manje neizvessnosti iadrenalina da bi mi bilo zabavno, imam manje potrebe da javno iznosim svoje mišljenje, te me manje interesuje i tuđe, i čini mi se da je to sazrevanje; lepo je).
Za danas je dosta da sručim na papir barem jednu listu. Ekspert sam u pisanju listi.
Na primer, za danas je tu lista STVARI koje volim:
1. Ljubičasti lak za nokte.
2. Sladoled.
3. Moj stan.
4. Šank u stanu.
5. Mačka. (nisi stvar volim te)
6. Da svakog dana saznam nešto novo.
7. Da otkrivam nove vrste muzike i nove izvođače.
8. Naučni članci.
9. Anatomija mozga.
10. Ploče.
11. Sinatra.
12. Cigarete (ojooj cigareteeeee)
13. Sve vrste kafa i čajeva.
14. Knjige (ne baš bestseleri).
15. Beograd.
16. Šeširi (sve vrste).
17. Kad se šetam bez odeće.
18. Priručnik iz ruskog što sam dovukla iz Moskve.
19. Moskva.
20. Slatkiši.
22. Leptir-mašne.
23. Pruge.
Dosta za danas.
Sasvim običan dan.
30.7.2018.
Коментари
Постави коментар