Gledaj ih.

Gledaj ih.
Gledaj ih, molim te. Drznice!

Nisu se udale, nisu se očešljale, puše skupe cigare, idu na fakultet i dalje, ne čitaju "Lepotu i zdravlje", jedu burek u 4 ujutru,

gledaj ih, mažu nokte,
to mora da znači da ne peru sudove,

gledaj ih,

šminkaju se za školu, šminkaju se za fakultet,

a ja sam u njenim godinama nju imala,

gledaj ih, idu na svirke,

na koncerte,

slušaju Stinga,

šta one misle, tako se živi?


E moja ti, niko te neće hteti takvu.


Gledaj ih,
uče škole kao da će ih to spasiti sudopere
i dlakavih guzica
i leđa.

Gledaj ih,
slikaju portrete Fride Kalo
i prate Che Gevaru
i slušaju džez.


Gledaj ih,
ništa im nije sveto,
idu u crkvu iz treće smene,
pale sveće,
a uveče piju vina.
Grešnice!


Gledaj ih, niko i ništa ih ne zaustavlja,
svojeglave i prgave.

Gledaj ih, roditelji su svojim roditeljima.


Gledaj ih,
pomeraju stene i preleću kontinente
da mužu spasu život
ili ispeglaju košulju
ili skuvaju ručak,
ili nameste zavesu,
ili odvezu auto u Temerin na servis,
pa dođu kući taksijem,
al dobro,
sve to mu na isto dođe.


Gledaj ih,
uče škole kao da će im to pomoći
da smršaju
da bolje nanesu puder
da se dobro udaju.



Gledaj ih,
imaju 30 i koju,
a samo kučiće i mačiće šetaju pod rukom.


Gledaj ih,
poziraju.

Gledaj ih, misle da su lepe.


Gledaj ih,
idu gole.
Gledaj ih, nije ih briga.


Gledaj ih,
jedu u ponoć.


Gledaj ih, gledaj.
Gledaj iz prikrajka.
I prepričavaj dalje.
Dobra je to priča.