Oribani oblak.

Uzmite jedan oblak za sebe.
Svako po jedan.
Samo po jedan.
Ovde je fer plej do kraja pesme.
Nećemo ništa što se ne sme.


Oblak ima oči,
velike,
prljave, plave.
Oblak ima prljave oči.
Oblak ima prljave oči
posred glave.

Uzmite sunđer.

Oblak je uprljao oči
gradom,
svinjarijama,
jeftinim veštačkim trepavicama
i lošim cigaretama.

Oblak se uprljao sav.
Vuče se po blatu do posla,
tamo ostavlja svoju torbu
i uzima sve tuđe.
Da pretura i pokupi prljavštinu.
Uprljao se oblak.


Oblak zna da neće trajati večno.
sedi, ćuti,
prlja se
i traje.
Dok ne dotraje.

Uzmite sunđer.

Oblak prati, svuda.
menja oblik, raste,
pa se raspada.
Oblak ponekad plače.
Oblak je voljen kad je čist.

Uzmite sunđer.

Oblak oblači na sebe grad,
oblači osmehe,
oblači slutnje.
Svakog dana Oblak uzima
Novi Grad,
Novi Osmeh,
Novu Slutnju.
Niko ga ne pere.
Svi samo prljavo daju.

Uzmite sunđer.

A Oblak sam ne može puno,
bilo da govori ili da ćuti.
A Oblak traje, traje dugo.
Nikada ne mrzi, niti se sveti.


Uzmite sundjer.

Vi mislite da Oblak ne zna
da ponekad liči na medveda,
miša ili voljene oči.
Zna taj sve.
U dimu svake popušene cigarete
ostaju želje,
ostaje sve.
Oblak to skuplja
i ispunjava.
Ne može da ispuni ništa ako je prljav.

Uzmite sunđer.
Oribajte oblak.

Jer svet je trajan
ako se čuva.
Svako na svoj oblak nek svrati.
Da čuje kišu.
Da čuje dim.
Ništa da plati.


Uzmite sunđer.
Oribajte oblak.

AK
Novi Sad,
15.1.2016.