Буди (се).

У свету без ослонца, који се држи на пар преосталих листића тоалет папира, и то оног јефтинијег, постало је изазов бити обичан човек.
На цени су лудорије, измишљотине, узбуђење, привлачење пажње на лоше начине, неморал и блуд. На цени су не зато што тих који то цене има више, него зато што су  гласнији.

У свету у коме можеш бити БИЛО ШТА (не само било  ко), ти бираш да будеш пањ. Да, уместо да будеш дрво које се грана и савија, и листа, и рађа - будеш пањ. Укопан, тешко променљив.

У свету у коме можеш да будеш било шта, ти бираш да будеш камен. Важан, али да други управљају њиме.

У свету у коме можеш да будеш било шта, ти бираш да  будеш медвед. Угојен, скривен, прек кад ти приђу.

У свету у коме можеш да будеш било шта, ти бираш да  будеш ушећерена јабука са вашара. Сјајне глазуре, волиш да ти се диве, па се, све у шеснаест, шепуриш и шљаштиш. А нездрава, боли стомак после тебе.

У свету у коме можеш да смишљаш сто и једну мелодију и да је изводиш уживона тамбурама, трубама, хорнама, виолинама, ти бираш да убациш новце у ДЖУБОКС, да ти дрнда целу ноћ.

У свету коме треба баш то да ти будеш разгранато дрво, вода што  се провлачи кроз песак, да будеш пчела, да будеш јабука са дрвета, у том свету није лако.
Али буди.
Буди та пчела, буди вода, буди музика, гаси джубокс, буди мелем онима којима требаш и склони се од оних којима сметаш.

Само буди.
И буди се.