Krelci.

https://www.youtube.com/watch?v=unGB1_Bwbxs

ATTENTION! No men were hurt in the process of writing. On the contrary. ;)

        Onog trenutka kad ugledate šarenost "Uz kafu i ratluk" priče među objavama na nekoj od društveno-asocijalnih mreža, ima tri opcije koje mogu biti razlog tome:

a) U disharmoničnoj sam vezi sa univerzumom.

b) U disharmoničnoj sam vezi sa sobom.

c) U disharmoničnoj sam umišljenosti sa dečacima.

        Tačan odgovor za ovaj apokaliptični petak (Srbija, prvi avgust, minus pingvin i kataklizma napolju) je ... TA-DAMMM - c)! Dakle, dečaci. Opet lajem. Opet mi nešto smeta.

         To je, opet, nimalo zabrinjavajuće, jer je, naime, opcija c) nekako najslađa. Jer je popravljiva.

         Jer su krelci. 

        

        Slatki.

        Mali. 

        Na trepavicama im trepere male bludne tajne.

      Zaljubljeni, nezaljubljeni, zanimljivi, prizemni, uočljivi, stidljivi, dominantni, fantaste, mitomani i lažljivci, pohotni, lojalni, lepi, lepuškasti, mamini sinovi, tatini sinovi, bludni i sneni, ljubavnici, učenjaci, hipokondri, neutralni, riđi, zabušanti, takmičari, alfa, i, moji omiljeni, krelci.

       K R E L A C, KRELCA, MASCULINUM. Od latinske reči kreten, što znači sladak, divan, neusaglašen, smotan i nemaran. 

           

          Faze razvoja krelca:

1. Slatkorečivost.
2. Komplimenti.
3. Pokazivanje zrelosti.
4. Pokazivanje muškosti.
5. Kuliranje.
6. "AL SAM FACA" faza.
7. Jaoizvinibašsamkrelac.
8. Šetnja i ruka u ruci.
9. Ma-ti-si-me-pogrešno-shvatila-ja-sve-to-drugarski.
10. Delete-from-friends.

          Naravno, ne mogu da ne primetim i svoje slatko, stidljivo, skriveno saučesništvo u takvim pričama, kao da dobrovoljno pristajem na izjednačavanje neizjednačivog i uživam u tihoj pokunjenosti onog momenta kad se moje kule od šećera sa temeljima od umišljotina, hm...pogodićete - sruše. Ili istope, ako je vrućina.

         Mislila sam da je moguće zaobići mukotrpno učenje kako da budeš dopadljiva i pitka, ali ne plitka, kako da, korak po korak, gradiš odnos, mešaš glinu, pa učiš anatomiju te gradnje, pa dodaješ sprat po sprat, pa pažljivo meriš, premeravaš, pa praviš kalupe za livenje, pa liješ, hladiš, greješ, poliraš i ne foliraš. E pa, nije. Ništa se od navedenog ne može preskočiti. Što je najluđe, ja i dalje, najčešće noću, posle dvanaest, jasno i živo vidim sliku kako jednog lepog (na primer) petka, nailazim na dečaka koga najpre raznesem u komade, pa ga, za isto to popodne, sastavim i zalepim po svojoj meri, udesim da se sve poklopi kao treba i od subote ujutru uživam u plodovima svoga rada, a naše novonastale priče. Jezivo, a? :D

          Nema toga.

          Fer plej.

          Odgovorene poruke.

          Razumevanje.

          Poštovanje.

          Valjda je to recept.

          Ponekad mi se učini kao da sam sve ovo već jednom proživela. Isti život, iste ljude, iste boljke i radosti, i kao da već unapred znam šta gde ide i šta kako treba. Za nekog ko je ovaj nivo već jednom prešao, priznajem, poprilično mi loše ide, pa.... SVE. Dakle, osnovni sastojak ovih redova je jedno NE SLUŠAJTE ME, predostrožnosti radi. Da ne bude da nisam rekla.

           Iako je evidentno da nisam (a znam da nisam jedina) ništa ukapirala iako je već odavno bilo vreme za to, ipak ne pristajem i nemam strpljenja.

Za laž.

Za prazne reči.

Za nemar.

Za glupe izgovore.

Za mlake odnose.

Za mlake ljude.

Ni mlaku kafu. (!)

Za "izvini, pričaćemo nekom drugom prilikom".

Za nepoštovanje.

Za "sve si umislila".

Za "e, zvala me bivša".

Za "nismo u vezi, ali mogu da te nazovem i svratim na tvoj četvrti sprat kad god mi se, da izvine pošten narod, digne".

Za "pijana si".

Za "radimo na nama tako što ti ja iznesem listu zahteva šta sve treba da promeniš na sebi kako bi mi se dopala. Počnimo od dupeta".

Za nezrelost.

Za "gde si bila i zašto ti je kratka suknja".

Za "iskuliraj malo".

Za zaboravljanje.

I za...moje omiljeno...

         "Ej, nisam za vezu."

          Jer se, ipak, trebamo. Najlepše na svetu se trebamo. I sve je lako. Hoćeš - nećeš. Nije nuklearna fizika, brale. Jer umemo da budemo dobre i to dobre i vaše - najlepše i najumiljatije na svetu. Iskreno i trajno. Ali ne više puta. "Ono pravo", je, valjda, za jednokratnu upotrebu.

            Da se razumemo, volim ih, sve. I nezrele, i bezobrazne, i muzičare (jao!), i učenjake, i rastavljene, i sastavljene, sve redom! Krelce naročito!

             Volim krelačku poruku rano ujutru.

             Stisak ruke.

             Pesmu.

             Lepršavost.

             Kad se zbuni.

             Neobaveznost.

             Magiju.

            A ima je. Još kako je ima.

          Najomiljenije mi je kad neki voljeni krele (evo malo slatkih hipokoristika) shvati koliko je sluđenosti jednim očima među ovim redovima. A često shvate. Samo se prave. Prave se ludi i gluvi. Ooo, kako samo važno klimaju i vrte glavama istegnutih vratova kad nas pročitaju, pa sve miriše u vazduhu na šepurenje i varničenje. Nema slađeg. :)

         Ono što se može poneti iz ovih redova sa sobom, da se nađe ako zatreba, je, sumo-sumarum:

• Niko ništa ne zna ni o čemu.
• Ovo je naopaki svet jedne zaljubive devojčice.
• Hoću sve da ispravim, popravim i sastavim ODJEDNOM, ako može. A i ako ne.
• Svi mi to hoćemo ponekad.
• Ništa nije komplikovano.
• Šta se misli - treba da se kaže.
• Smešne zapise na blogu petkom ujutru ne treba shvatati ozbiljno.
• Ovo nije prozivka.
• Ni lista želja.
• Samo vapaj.
• Jer je "raspust", ja sam u čitaonici fakulteta (PRVI AVGUST) i ovo je najsmisleniji početak jednog dugog, nimalo romantičnog davljenja u literaturi.
• Albert Kami, pametna glava, kaže da je za dokolicu potrebno mnogo više snage nego za rad, pa eto, delim svoju neopravdanu dokolicu sa vama. Odatle sledi da sam jedna mnogo snažna osoba. :D
• Primetićete, za nekog ko se proziva slobodoumnim i van "kalupa", poprilično sam ukalupila svoje smešne prohteve među redovima ovde. 
• Dakle, hodajući smo paradoksi i oksimoroni.
• Neki su samo moroni.

No dobro. Ni to ne treba zameriti. Moj oksimoronski svet, sigurna sam, pun je "SAMO MORONA" koji zaslužuju puno, koje treba negovati, maziti i paziti i zvati ih...kako god. Samo neka je nešto lepo. Zavirite u svoje svetove. Ima sličnih "samo morona" i kod vas, verujem. ;)

         Ima lepih priča. Itekako ih ima. Na kraju se krelci i klinke čak i "uzmu". Klinke koje su strpljive i krelci koje volimo i koji porastu. Ima jedna priča o jednoj Jeleni i jednom Peđi. I Peđa je jednom bio krelac, verovatno (nagađam, ne ljutite se). I Jelena je, ma garant, jednom bila klinka. Sad čekaju klinca (ili klinku). Vidite? ;)

Da vam petak bude nasmejan, da prizovemo sunce i da se sve ređe čuje "Ej, nisam za vezu."
           

            A za šta si, dečače? Za kafu i ratluk? ;)

Takva su vam moja jutra, kad se budim pune glave, mora neko i da pati. Zasad samo redovi i možda, ako čitate, vi. :)

Vaša i srećkasta,
A.