Sta da zelim kad pozelim sve?

Lako je zeleti jednu stvar.
Zurka je kad zelis sve, zelis brzo, zelis odjednom, te zaista, iskreno sve zelis.
Da sto lica imas, da sto ljudi volis, da na 3 mesta istovremeno budes, i da ti pritom svuda bude lepo, ili bar pribblizno lepo.
Da imas i vremena za kafu i neke jungovske promisli.
Za citanje filozofije uz more.
Za film.
Za ljubav.

Lako je biti covek. Tesko je biti sto ljudi.
Tesko je biti svoj koren, i biti koren za svakooga od sto ljudi koji jesi.
Tesko je biti sto ljudi i ljudi koji su, ustvari, sto ljudi, treba da imaju neku povlasticu, na primer, besplatan gradski prevoz.

Kad si sto ljudi, nikad ne znas kuda ides. Uvek znas kuda si i kome krenuo, ali nikad, nikad ne znas gde ces stici.
Kad si sto ljudi, ti se nikad ne vracas.
Ti samo ides, ides, ides...

Kad si sto ljudi, tebi je svaki dan sto dana...
Kad si sto ljudi, tebi sreca traje sto puta krace.

Kad si sto ljudi, ti si mnogo manje nego jedan covek, jer si svuda.
Ono sto je svuda, nije nigde.
Stavi jabuku u blender, pa te komadice rasporedi po zemlji.
Vidis li jabuku?
Nema je.
Ipak, raznesi jabuci seme po zemlji, nici ce drvo, mozda cak i tri.

I znaj, covek koji je sto ljudi moze da nikne na jos sto mesta.
Covek koji je jedno znace da to drvo treba zaliti.

Kad pozelim sve, najbolje je da znam, da se opomenem - da bas tada - ne zelim nista.