Vera, Nada, Čarna i ostale bitne žene.

Blago meni, kuvajte kafu, pustite Arsena (https://www.youtube.com/watch?v=WfgVpt01aVI) i dajte sebi oduška.

Danas su Cveti.

Danas je jedna Milica u Sabornoj crkvi u Novom Sadu naučila kako se krsti.

Danas je jedan Filip u kafiću prolio šećer na sto i dobio, čini se, prve batine.

Danas su, izgleda, u Novom Sadu, mame slobodne. Sve same tate s decom pod miškama, ratuju s šiškama, šnalama, musavim usnama, balonima.
Mame, voljno!

Studentarija za stolom preko puta provlači kroz razgovor pištaljke, nekog Vuka i dva-tri megafona. Deluju kao neki hibridni, iždžigljali potomci Če Gevare u starkama. Mada, moguće je da su i sa Kihotom imali posla.

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči šareni baloni, sveće i cveće.
oko nosa seki se novi vazduh prepliće.
Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.


Doziva jedan tata devojčicu za stolom pored: "Čarna!"
Mislim se...kako se to svetu toliko zla omakne kad na svetu postoje deca neukrotivih šiški koja se zovu Čarna!

Naiđu tako dani,
vetar ti u potiljak diše.

Čovek je vazda bio sklon zanošenju, preranom uzletanju, proleću.
Pri prvoj pobuni - mi  mislimo rat. Pri prvoj lasti - eto ga, proleće!

A ni ne sluti čovek da je to sve tek početak, tek prvo ritanje magareta u džaku, tek prvi stepenik ka pravoj priči.

I žulja me, žulja me nada u džepovima. Sakrila sam je, stidim je se, jer, što da taj Čovek Današnji ima nadu? Postade vera smešna, grohotom se smeju ovi što ne poste, ovi što poste, ovi što su debeli, ovi što nisu, ovi što sipaju prašak u mleko, ovi što sipaju šećer, ovi što ne sipaju ništa...i svako zna najbolje!

I ne brini, mali Čoveče!

I sreća i tuga se svedu na isto -  na balon od sapunice što je Čarna iz prethodnih redova napravila.

Dve su bitne žene mnogo važne da se čovek u silnim slinavim revolucijama ne izgubi. To su Vera, i  njena unuka, Nada. Mnogo je važno tek nekad ih se setiti, pozvati, ponuditi čajem, poslati razglednicu sa drugog kraja zemlje. Ma, i popiti nekad u njihovu čast!

Čudne su zverke bolest i smrt. One su najveštije sluge reda i balansa, koga se, eto baš u kriznim situacijama, setimo.

Čudna je boljka trula vlast, vlast u kući, srcu, školi, državi.

Za sendvič - il za mnogo manje - naš je narod sklon prodaji.

Ima ona čuvena mamina: "Savij leđa i radi!" od kojeg mi izbijaju akrepi po licu od trećeg osnovne. 

U silnom povijanju zaboravi čovek šta mu je kičma. Zaboravi na Veru, Nadu, Čarnu i balončiće od sapunice.

Došle su i Vera i Nada nazad među moje ljude, te su sada na ulicama. Hvala svima koi su na protestima ovog aprila. Vi ste jedini stub ove zemlje koji se ne drma.

Naiđu tako dani...

Čuvajte svoje Vere i Nade.

Ponudite ih čajem.

Dajte im da ostanu.

9. april, nedelja pred Vaskrs, 2017, 

negde u Zmaj Jovinoj.

Naslov je inspirisan kolumnom Marije Ratkovic, citnite je ovde:(https://www.vice.com/rs/article/kako-sam-shvatila-sve-kad-sam-saznala-da-imam-rak) i u jednom delu pominje upravo bitne zene iz naslova.