Преко Цеце и Јеце до переце.

//свака сличност са стварним догађајима и личностима је намерна и пажљиво осмишљена.

Вест о Шабану јуче ујутру ме јесте пресекла. Кога год да више нема, из било ког разлога - не може да ме то не дотакне.

Прочитала сам синоћ: Шабанова песма „Краљ боема“ је готово у целости Драинчева песма „Одговор на мајчино писмо.“ 

“Иако сам своје срце у крчми пропио.” (каже други блог https://blacksheep.rs/dodji-da-ostarimo-zajedno ).

Велики уметник нас је напустио, а значај његових трагова вероватно још увек можемо само да наслутимо. Потрудићу се да не излазим на сцене ако на један или други начин не доприносим том прелепом музичком небу које све јаче блиста, али одавде, стојећи обема ногама на тлу које се неумориво дрмуса. Интензивно размишљам о музици ових дана, и о томе колики су траг неки уметници оставили. Нажалост, неретко такве велике, историјски важне приче, готово по правилу - прати нека трагедија. Вечна им слава.

Уместо да о љубави говоримо док гласа имамо, да срце дајемо док год уме да лупа, ми све то радимо тек на сахранама кад нечија уста и срце занеме занавек. Ми се тад распричамо и расплачемо уместо да баш тад заћутимо. Радимо све супротно. Редослед нам је изврнут наглавачке. Међу живима комплименти су изгубили битку са сујетама па више не могу бити давани.  (Блогдан)

А шта сад па ја хоћу са Цецом, Јецом и перецом?

Музика је специфично комуникацијско поље, јер је оно што музика преноси садржајније, згуснутије, као СТЕП сок у кесици (кад од 2 грама прашка направите 5 литара сока), само другачијег квалитета. Музика (и читава уметност као таква) је, самим тим, и ОГРОМНО средство маинипулације.

Имала сам ту привилегију да се за викенд нађем у београдском клубу ГОТИК на концерту Катарине Живковић. Нисам иронична за ову "привилегију". Скроз је ОК ако не знате ко је, а скоз је ок и ако је волите. Посве симпатична. Испрва сам помислила следеће:

"Готово. Умрећу. Од ланаца, бутина, проширених зеница. Шта ја уопште радим са Ла Бандом онда. Па ништа нема смисла ако већ маса на ово реагује. Кога брига за Бисеру и Јосипу." 

Већ сам се после пар минута сабрала. Свака њој част. Катарини. Све то треба знати. И уновчити. И издржати. И не може то свако, да се не лажемо. Ево, за секунд замислите мене у ланцима и мрежастим чарапама и шортсу до мишица? ГРОЗНО, ЈЕ ЛИ? :D

Ето. Цеца и Јеца су баш то. То што има моћ да омађија масу. Кључна реч - маса. И омађијати. Музика као контрола. Музика са текстовима који воде из проблема у проблем. Музика изврнутих вредности.И увек је било и биће тако - маса ће на једну страну, а ми остали, који ћемо једини преживети све ово, ми ћемо на другу. Е па, ти МИ, баш у овом времену, и то баш сада, морамо бити  ИЗУЗЕТНО вредни и марљиви са том својом причом и борити се. Ако може  Каћа са ланцима у три ујутру да скаче по дискотеци и пева (одлично!), могу и ја после 10 часова у школи! Без ланаца, само, молићу, за општу срећу. :D

И не разумем и не признајем пљување колега. Свако нек ради своје. Филхармоније своје, Цеца и Јеца своје, рок бенд своје, тамбураши своје. Замислите седнете са тамбурашима на кафу и НИКО НЕ ПЉУЈЕ НИКОГ? Колач у тигању  - немогуће? Хехе.Е, сад ту долази переца у игру.

Цеца и Јеца у епизоди ТРБУХОМ ЗА КРУХОМ

• Проблем је што се свира за 2000 динара
• Проблем је што жице коштају 6
• Проблем је што баш те 2 хиљаде некоме недостају за кирију тог месеца
• За пелене
• За цигаре
• Проблем је што се свира и за сендвич
• Још већи јер тај сендвич некоме заиста треба
• Неретко и професорима академије уметности
• Што  је уметност уопште на тржишу
• Што јој је цена све мања.

А има места, за све. Стварно. Свакако, тамо где су сада Тоше, Манда, Корнел, Принц, Шабан ... сви смо исти. Нема ЈА САМ ТАЈ И ТАЈ. Нема, бато. Како Шабан и Корнел у исту "фиоку"? Па тако, ето, горе нема ни фиока, ни етикета, а верујем ни боје коже, стажа, ни титуле.

Али нека нас.

Нека се покољемо око "тезге".

Нека смештамо једни другима лоше озвучење.
Нека, нека.

Нека нас.

Сви за перецу, переца само за неке.

Елем, да не трабуњам више, ипак ће главно питање остати заувек мистерија. 

ПЕРЕЦА ИЛИ ПЕРЕЦ? :)

Срдачно,
АК,
у паузи између часова

18.2.2109.

Нови Сад, покрај Дунава