Drage mame.
Drage mame,
Ovo nije osmomartovska čestitka, niti poruka za Dan svetog Trifuna, niti zahvalnost "za sve besane noći i za sve brižne oči koje ste od nas krile". Drage mame, ovo su pokliči, jer nas univerzum ništa ne razume, a i zvezde su nam se malo zbunile.
Ovo nije osmomartovska čestitka, niti poruka za Dan svetog Trifuna, niti zahvalnost "za sve besane noći i za sve brižne oči koje ste od nas krile". Drage mame, ovo su pokliči, jer nas univerzum ništa ne razume, a i zvezde su nam se malo zbunile.
Drage mame,
(uz sve dužno i nužno postovanje), sve ste pogrešno uradile!
Odgajale ste "intelektualke", smerne devojke, a dobile raspekmežene klinke zarobljene u telima (nimalo lošim, ok, to stoji) dvadesetogodisnjakinja.
(uz sve dužno i nužno postovanje), sve ste pogrešno uradile!
Odgajale ste "intelektualke", smerne devojke, a dobile raspekmežene klinke zarobljene u telima (nimalo lošim, ok, to stoji) dvadesetogodisnjakinja.
Drage mame,
sve ste nas pogrešno naučile!
Dok smo se mi spoticale o snove i želje da budemo smerne, umerene, dame, pristupačne i prijatne, neke tamo opajdare, kreketuše, karminuše i namiguše otimaju nama budućnost, odnosno živote, odnosno zgodne muževe, odnosno lepu decu i tako redom. Pa dokle? Dok su vase "princeze", najdraže naše mame, (s oproštenjem) grejale neiskorišćenim potencijalima svojih pozadina stolice učeći i potrebno i nepotrebno, vrtirepke i vetropirke krale su Bogu dane, vama mirnu starost, a nama, "princezama", sreću.
Dosta je bilo. Sindrom "princeze" treba istrebiti jer su "princeze" opasne i po sebe i po okolinu. Bacamo haljine do clanaka, nabacujemo minice i odričemo se viktorijanskih laznih načela. Ne osvaja se svet ideologijama, platonskim ljubavima i načelima, već delima, odnosno borbom, odnosno krvavim ratovima.
I ja sam bila jedna od Maminih Princeza, al ne znam sta mi bi. Verovatno mi je 14. februar. I verovatno mi je moj plan kupovine zeca sutra ranom zorom. I verovatno mi je jos gomila neprospavanih noći u nadi da će snovi početi, VEĆ JEDNOM, da se ostvaruju. To mi je verovatno.
Drage mame, volimo vas. Al ne ide više ovako.
Lepše,
bolje,
pametnije. :)
sve ste nas pogrešno naučile!
Dok smo se mi spoticale o snove i želje da budemo smerne, umerene, dame, pristupačne i prijatne, neke tamo opajdare, kreketuše, karminuše i namiguše otimaju nama budućnost, odnosno živote, odnosno zgodne muževe, odnosno lepu decu i tako redom. Pa dokle? Dok su vase "princeze", najdraže naše mame, (s oproštenjem) grejale neiskorišćenim potencijalima svojih pozadina stolice učeći i potrebno i nepotrebno, vrtirepke i vetropirke krale su Bogu dane, vama mirnu starost, a nama, "princezama", sreću.
Dosta je bilo. Sindrom "princeze" treba istrebiti jer su "princeze" opasne i po sebe i po okolinu. Bacamo haljine do clanaka, nabacujemo minice i odričemo se viktorijanskih laznih načela. Ne osvaja se svet ideologijama, platonskim ljubavima i načelima, već delima, odnosno borbom, odnosno krvavim ratovima.
I ja sam bila jedna od Maminih Princeza, al ne znam sta mi bi. Verovatno mi je 14. februar. I verovatno mi je moj plan kupovine zeca sutra ranom zorom. I verovatno mi je jos gomila neprospavanih noći u nadi da će snovi početi, VEĆ JEDNOM, da se ostvaruju. To mi je verovatno.
Drage mame, volimo vas. Al ne ide više ovako.
Lepše,
bolje,
pametnije. :)
A.
Коментари
Постави коментар