Srećni ljudi.

Sreća je kad vrisneš.
Sreća je kad plačeš.
Sreća je kad trčiš na fakultet jer si se lepo našminkala.

Srećni su flegmatici.
Srećni su pragmatici.
Srećni su kolerici.

Sreća je kad ustanem nasmejana.
Sreća je kad mi se dete nasmeje.
Sreća je kad skalu na klaviru odsviram bez greške.
Sreća je kad se lepo upevam.
Sreća je kad dobijem deset.


Najveća je kad se pakujem.
Kofer.
Malo stvari.
Trk na stranicu.
Ne znam kome.
Ne znam zašto.
Nekud žurim.


Sreća je kad je vredan svega.
Sreća je kad razume.
Sreća je kad uludo potrošim delić plate.
Sreća je kad se voljeni vrate.


Zagrljaj.
Osmeh.
Kej.
Ruke.


Sreća.

Sreća je
kad nemaš kome da se vraćaš.
Ali se ipak vraćaš.
Stalno i uporno.


Ako nisi srećan
u mojoj sreći,
ti reci.

Ako treba više,
daću.
Izmisliću.

Za šaku osmeha.
I dva-tri dodira.

Pristajem.

Muzika.
Naših koraka.
Bulevari i torte.
Vina i tamno pivo.

I nijednom nisam čula
"Šta će ljudi reći?"
To je sreća od sveg veća.


Ne znam kuda.
Ne znam kome.
Samo idem.

24.7.2014.
Niš