Kako sam postala laka ženska.
Kako sam postala laka ženska.
Lako:
-Ustanes, stavis sminku (ili ne, ako si muzjak), dolakiraš nokte (one koje si nalakirala prošle subote kad si išla da se vidiš s Perom/Mikom/Žikom), popiješ kafu, javiš se na Tviteru, javiš se na Fejsbuku i završiš već sve neophodne rituale, nasmeješ se i odživiš dan.
-Onda se opet, uveče, široko nasmeješ.
Postoje 2 varijante večeri:
a) Vratiš se svom mužjaku (zvaćemo ga Pera/Mika/Žika, bio to mužjak od krvi i mesa/komjuter/knjiga/jastuk/mačak/ZEC (Stevo, volim te <3)).
b) Vratiš se svojoj ženki koja je, samo za tebe, Pero/Miko/Žiko, nalakirala nokte. Ako to nije ženka od krvi i mesa, sedneš na neko lepo mesto u svojoj vili/gajbi/rupi, uz pivo i igrice/film/knjigu.
a*) Premotaš film u glavi i setiš se šta si sve pogrešno uradila, koju si priliku propustila, kom liku si poslala pogrešnu poruku i koje si nove divne ljude upoznala.
b*) Premotaš film u glavi da se setiš neke dobre jeftine fraze iz nekog filma da nateraš (ovaj, zamoliš) svoju lepu ženku da te voli. Mislim, konkretno.
Ono između „ujutru“ i „uveče“:
E, tu su gluposti ukorenjene.
a) Mislimo da se sve vrti oko nas.
Jok.
b) Mislimo da su svi u kancelariji/na fakultetu/na ulici videli da nam je ostao otkopčan šlic nakon upotrebe toaleta.
Jok.
c)Mislimo da je zla koleginica baš zato što nas mrzi donela kiselu kafu za vreme pauze jer je grozna opajdara.
Jok.
d)Mislimo da nam nije odgovorio/la na poruku jer je s onom zmijom Marijom/onim fićfirićem Jovanom.
Jok.
Jok bre. Ne misli niko na nas.
Dobro, ima tu uvek dva – tri čudaka koji se zalepe za vas i vole vas iz nepoznatih razloga. Razlozi jedino i vrede samo kad su nepoznati. Ti čudaci treba da se pažljivo čuvaju.
Elem, planovi za budućnost su smejurija. Planovi „za sutra“... manje -više razumljivi. „Jelen Fresh“ sa ukusima malne, kupine, jagode i ostalih nejakih voćkica je smejurija. Lav/Jelen i te domino – životinje na pivu su već nešto drugo. E da, Tuborg na Egzitu je smejurija. Mislim, preeeeslatki su ljudi iz šanka, but people...seeeriously?! :D To pivo čak i ja mogu da sručim u svoju štrebersku jetru i da brojim milione u kontejneru za egzitske pare cele noći posle tog piva.
Dobro, dosta o pivu.
Muzičarima je sve nekako lakše, šta da vam kažem. Tužna – pevam. Srećna – pevam. Plačem – pevam. Smejem se – pevam. I tu sam ukinula filozofiju. Red Štrausa, red Marka Nastića (*DJ, počela sam da ga slušam u gimnaziji zbog jednog tamo dripca iz IV-4,5,6 ili tako nešto, pa obnovih gradivo na Egzitu i zavoleh ponovo), red Mocarta, red Gete (koji je, baj d vej, naduvani helijumski balon, bez neke posebne hemije), red Zemlje gruva, red Mendelsona. I tako redom.
Jaka kafa, jaki ljudi, još jača muzika i najjači osmeh. Ajd da probamo malo tako.
Sve smo mi, ipak, preozbiljno shvatili. ;)
Lepa jutra, duge noći i dobre dane želi vam ženka od krvi i stresa.
Vaša i samo vaša,
Taverna.
:)
Lako:
-Ustanes, stavis sminku (ili ne, ako si muzjak), dolakiraš nokte (one koje si nalakirala prošle subote kad si išla da se vidiš s Perom/Mikom/Žikom), popiješ kafu, javiš se na Tviteru, javiš se na Fejsbuku i završiš već sve neophodne rituale, nasmeješ se i odživiš dan.
-Onda se opet, uveče, široko nasmeješ.
Postoje 2 varijante večeri:
a) Vratiš se svom mužjaku (zvaćemo ga Pera/Mika/Žika, bio to mužjak od krvi i mesa/komjuter/knjiga/jastuk/mačak/ZEC (Stevo, volim te <3)).
b) Vratiš se svojoj ženki koja je, samo za tebe, Pero/Miko/Žiko, nalakirala nokte. Ako to nije ženka od krvi i mesa, sedneš na neko lepo mesto u svojoj vili/gajbi/rupi, uz pivo i igrice/film/knjigu.
a*) Premotaš film u glavi i setiš se šta si sve pogrešno uradila, koju si priliku propustila, kom liku si poslala pogrešnu poruku i koje si nove divne ljude upoznala.
b*) Premotaš film u glavi da se setiš neke dobre jeftine fraze iz nekog filma da nateraš (ovaj, zamoliš) svoju lepu ženku da te voli. Mislim, konkretno.
Ono između „ujutru“ i „uveče“:
E, tu su gluposti ukorenjene.
a) Mislimo da se sve vrti oko nas.
Jok.
b) Mislimo da su svi u kancelariji/na fakultetu/na ulici videli da nam je ostao otkopčan šlic nakon upotrebe toaleta.
Jok.
c)Mislimo da je zla koleginica baš zato što nas mrzi donela kiselu kafu za vreme pauze jer je grozna opajdara.
Jok.
d)Mislimo da nam nije odgovorio/la na poruku jer je s onom zmijom Marijom/onim fićfirićem Jovanom.
Jok.
Jok bre. Ne misli niko na nas.
Dobro, ima tu uvek dva – tri čudaka koji se zalepe za vas i vole vas iz nepoznatih razloga. Razlozi jedino i vrede samo kad su nepoznati. Ti čudaci treba da se pažljivo čuvaju.
Elem, planovi za budućnost su smejurija. Planovi „za sutra“... manje -više razumljivi. „Jelen Fresh“ sa ukusima malne, kupine, jagode i ostalih nejakih voćkica je smejurija. Lav/Jelen i te domino – životinje na pivu su već nešto drugo. E da, Tuborg na Egzitu je smejurija. Mislim, preeeeslatki su ljudi iz šanka, but people...seeeriously?! :D To pivo čak i ja mogu da sručim u svoju štrebersku jetru i da brojim milione u kontejneru za egzitske pare cele noći posle tog piva.
Dobro, dosta o pivu.
Muzičarima je sve nekako lakše, šta da vam kažem. Tužna – pevam. Srećna – pevam. Plačem – pevam. Smejem se – pevam. I tu sam ukinula filozofiju. Red Štrausa, red Marka Nastića (*DJ, počela sam da ga slušam u gimnaziji zbog jednog tamo dripca iz IV-4,5,6 ili tako nešto, pa obnovih gradivo na Egzitu i zavoleh ponovo), red Mocarta, red Gete (koji je, baj d vej, naduvani helijumski balon, bez neke posebne hemije), red Zemlje gruva, red Mendelsona. I tako redom.
Jaka kafa, jaki ljudi, još jača muzika i najjači osmeh. Ajd da probamo malo tako.
Sve smo mi, ipak, preozbiljno shvatili. ;)
Lepa jutra, duge noći i dobre dane želi vam ženka od krvi i stresa.
Vaša i samo vaša,
Taverna.
:)
Коментари
Постави коментар