Za svoje drugove ja molim vetrove za puna jedra.
Zahvalna sam.
Na kisi.
Na problemima.
Na bolu.
Na zivotu.
Na sreći.
Na notama.
Na ljubavi i veri.
Na bliskima i dalekima.
Na veselima i tužnima.
Na uspehu i padu.
Naročito padu.
Tad kad mi trebaju čizme za kišu
Da pregazim padove,
Tada kažem HVALA.
Onda kada ni zapaljena sveća ne treperi
I kada zaista nema izgleda da sve bude dobro,
Baš tada kažem HVALA.
Tad kad me neko drag podseti na nekog još dražeg,
A "Dražeg" nema blizu,
kažem HVALA.
Onda kad se sećam samo siluete,
Obrisa iznad kolevke i jednog pecanja.
Jedno pecanje.
To je to što od oca imam.
I ne kažem "što je ostalo".
Jer nije ostao ništa.
Tad kažem HVALA.
Kažem HVALA za svaku nejaku reč,
još veće HVALA za svaki jači prekor.
Za neuspela takmičenja.
Za uvelo ceće na grobovima.
Onda kada se smejemo nebu
i gledamo u travu
jer smo se zaljubili.
Tada kad zgužvam note u desnoj ruci
jer znam da sam tu zapisala tvoj broj,
a neću da vidiš.
Onda kad pomislim da treba da budem tužna
jer sam nekada Neke izgubila
Nečijim Tuđim Greškama,
pa me nasmeješ u sekundi.
Tada kad me Neznani nasmeju
i Neznane časte pivom u Porti.
Onda kad plačem sama na radnom mestu na Egzitu
jer mislim da ne mogu.
Da ne mogu ništa.
Tada kad trčim kući iz ravnice
Da stignem na Liturgiju za Božič.
Barem za Božić.
Onda kada mi Hristosija, Vasilija i Dora
potrče u susret kad dođem da držim probu.
"CAKI, DOŠLA SI!"
Tada kada me Andrej nazove i pita:
"Je l' sediš. sestro?"
"Slušaj, ženim se."
Onda kad u jednu dušu trčim po bebi-prodavnicama u Beču
Da kupim Viktoru lepe stvari.
Kad me pozovu da mi jave da sam prošla.
Kad Tamara napiše: "Cale, bre, nedostaješ."
Kad me Nikola obraduje novim uspehom. Kad udajemo Deju.
Kad se čekaju bebe.
Kad se čekaju nova jutra.
Sa nekim novim.
Kad se čekaju mora.
Kad Nataša javi da je položila.
Kad Endži dobije posao u školi.
Kad Gaga ode u Kinu.
Kad Aleks diriguje horom u Beču.
Kad Neki Novi Klinci dobiju solo.
Kad se poklanjam u SNPu na bis.
Kad mi se javi sestra i kaže "Vidimo se u Evropi, studiraću tu."
Kad sretnem Tanju na ulici
I Nemanju na Petrovaradinu.
Tada kad me Danja pita za ljubavne savete.
Mene.
Ljubavne savete.
(?!)
Onda kada majka plače jer
"Nema ko do oltara da te isprati."
Nema ni ko da ide sa mnom, ženo, opusti se. ;)
Tada kad sa upalom pluća izađem na scenu sa "Brankom".
U sred Rusije.
I naježimo svemir.
Onda kad vratim horsku uniformu.
Tada kad dobijem novu.
Između dve pogače.
Sami smo.
I besni.
I ludi.
I tuđi.
Jedni drugima svoji.
Sami sebi tuđi.
Nek pobedi luđi.
Neki žive i prođu.
Neki umru i ostanu.
Između dve pogače
Imamo jedni druge,
Onda i sami sebe.
Večna slava neprolaznima.
Večna sreća prolaznima.
Hvala za sveće što gore.
Trepere.
Nikad ne dogore.
A.
Niš,
23.7.2014.
Na kisi.
Na problemima.
Na bolu.
Na zivotu.
Na sreći.
Na notama.
Na ljubavi i veri.
Na bliskima i dalekima.
Na veselima i tužnima.
Na uspehu i padu.
Naročito padu.
Tad kad mi trebaju čizme za kišu
Da pregazim padove,
Tada kažem HVALA.
Onda kada ni zapaljena sveća ne treperi
I kada zaista nema izgleda da sve bude dobro,
Baš tada kažem HVALA.
Tad kad me neko drag podseti na nekog još dražeg,
A "Dražeg" nema blizu,
kažem HVALA.
Onda kad se sećam samo siluete,
Obrisa iznad kolevke i jednog pecanja.
Jedno pecanje.
To je to što od oca imam.
I ne kažem "što je ostalo".
Jer nije ostao ništa.
Tad kažem HVALA.
Kažem HVALA za svaku nejaku reč,
još veće HVALA za svaki jači prekor.
Za neuspela takmičenja.
Za uvelo ceće na grobovima.
Onda kada se smejemo nebu
i gledamo u travu
jer smo se zaljubili.
Tada kad zgužvam note u desnoj ruci
jer znam da sam tu zapisala tvoj broj,
a neću da vidiš.
Onda kad pomislim da treba da budem tužna
jer sam nekada Neke izgubila
Nečijim Tuđim Greškama,
pa me nasmeješ u sekundi.
Tada kad me Neznani nasmeju
i Neznane časte pivom u Porti.
Onda kad plačem sama na radnom mestu na Egzitu
jer mislim da ne mogu.
Da ne mogu ništa.
Tada kad trčim kući iz ravnice
Da stignem na Liturgiju za Božič.
Barem za Božić.
Onda kada mi Hristosija, Vasilija i Dora
potrče u susret kad dođem da držim probu.
"CAKI, DOŠLA SI!"
Tada kada me Andrej nazove i pita:
"Je l' sediš. sestro?"
"Slušaj, ženim se."
Onda kad u jednu dušu trčim po bebi-prodavnicama u Beču
Da kupim Viktoru lepe stvari.
Kad me pozovu da mi jave da sam prošla.
Kad Tamara napiše: "Cale, bre, nedostaješ."
Kad me Nikola obraduje novim uspehom. Kad udajemo Deju.
Kad se čekaju bebe.
Kad se čekaju nova jutra.
Sa nekim novim.
Kad se čekaju mora.
Kad Nataša javi da je položila.
Kad Endži dobije posao u školi.
Kad Gaga ode u Kinu.
Kad Aleks diriguje horom u Beču.
Kad Neki Novi Klinci dobiju solo.
Kad se poklanjam u SNPu na bis.
Kad mi se javi sestra i kaže "Vidimo se u Evropi, studiraću tu."
Kad sretnem Tanju na ulici
I Nemanju na Petrovaradinu.
Tada kad me Danja pita za ljubavne savete.
Mene.
Ljubavne savete.
(?!)
Onda kada majka plače jer
"Nema ko do oltara da te isprati."
Nema ni ko da ide sa mnom, ženo, opusti se. ;)
Tada kad sa upalom pluća izađem na scenu sa "Brankom".
U sred Rusije.
I naježimo svemir.
Onda kad vratim horsku uniformu.
Tada kad dobijem novu.
Između dve pogače.
Sami smo.
I besni.
I ludi.
I tuđi.
Jedni drugima svoji.
Sami sebi tuđi.
Nek pobedi luđi.
Neki žive i prođu.
Neki umru i ostanu.
Između dve pogače
Imamo jedni druge,
Onda i sami sebe.
Večna slava neprolaznima.
Večna sreća prolaznima.
Hvala za sveće što gore.
Trepere.
Nikad ne dogore.
A.
Niš,
23.7.2014.
Коментари
Постави коментар